„Nemanja Vučković, pripada velikoj generaciji umetnika, u osnovi je liričan slikar, raskošnog kolorita gde svaki oblik sagledava, objašnjava, osvetljava, razvija unutra i van. Poslednji ciklus slika svodi na asocijativno pejzažno hromatski, prestavljeno imaginativno, a sa druge strane raskošni kolorit u boji je invencija samog umetnika. Ne gleda se aprijor u bogatstvu rečnika u njegovim motivima, već u njegovoj sposobnosti za varijacije, da određeni problem rešava na više načina. Istina da Nemanja Vučković je PAR EKSELANS efektan slikar, ali se obično misli da su majstorska varijacija racionalno-duhovni tipovi. To nije tačno. Nemanja je efektan slikar u najboljem smislu reči. Emocija je vodila u njegovom slikarstvu. Bez sumnje, Nemanja Vučković pripada slikarstvu fovizma i ekspresionizma, stilski i izraženo izvire iz njega. Reč je o umetniku, gde svojim potezom bojene površine, strukturnom dominacijom, daje nam mogućnost da pratimo proces rada celoslobodan-spontan, racionalan koncept, na dobro osmišljen problem kompozicije. Najnoviji ciklus je znatno razuđeniji po svom bojenom spektru, javljaju se različitim aspektima hladno-toplih tonova, koji se povezuju sa aspektima različitih širokih površina, od bitnih do manjina.
Dakle, njegov opus je inspirativan predmet, njegova vizuelizacija sa snopovima robusnih poteza ili plastikama hromatskih tonova, kao i sa njegovim kontrolisanom linijom, potencijalom, izvlači bitno od najbitnije. To je pejzaž duše zapamćen iz njegovog detinjstva, gde njegovo slikarstvo zrači celokupne duše umetnika. Izvor njegovih nabujalih inspiracija neiscrpno blista iz dubine njegove duše. Ideja prenesena na velikim platnima, kontrolisana u boji, radosno osvetljena i stalno lirski prenešena. Njegova umetnost se razvija kao cvet iz pupoljka, a cvetanje je proces ljubavi i radosti pozitivne i kreativne energije. Ove slike ne samo što prikazuju, već i daruju. Nećete od njih otići prazne duše, jer će vas dovesti do teskobne bezsanice, one su snova, tajanstvene i još toliko toga ispunjene mikrokosmičkim znakovnim zapisima. Slikar daje nazive svojim slikama. Ali su ti nazivi produkt poetske imaginacije, oni sa slikama stoje u jednom
komplementarnom odnosu, odnosno međusobnog dodavanja, ali i ne pune identifikacije onoga što se događa na slikama ovog perspektivnog umetnika.”
Akademik Prof. dr Fehim Husković